ISTORIJAT

EKONOMSKA MIGRACIJA ŠESDESETIH GODINA

Šesdesetih godina prošlog, dvadesetog veka, kada je konjuktura zapadnih zemalja Evrope ubrzano krenula uzlaznom linijom, ukazala se potreba za stranom radnom snagom. Iz ekonomskih slabije razvijenih zemalja: Portugalije, Špannije, Italije, Grčke i iz bivše Jugoslavije krenule su mase ljudi putem takozvane "Ekonomske migracije". Privreda ekonomskih naprednih zemalja tražila je isključivo kvalifikovanu radnu snagu srednjeg i visokog obrazovanja svih profila i profesija. Pridošli ljudi uglavnom su došli u veće industrijske centre. Što se tiče Švajcarske to su bili idustrijski giganti poput : BBC-Baden, Schindler industrija Liftova i vagona u Prattelnu, Geofischer u Schafhausenu kao i poznati hemijski giganti Ciba, Geigy, Hoffmann la Roche i druge grane industrije. Uglavnom ljudi iz ove masovne migracije su bili mladi i bez porodica. Bilo je prirodno da su svi oni nailazili na mnoge probleme kako na poslu tako i u svom slobodnom vremenu. Sa sobom pored putnih torbi i kofera poneli su i svoju kulturu života i rada, religiju, tradiciju i običaje, sto se nije moglo brzo uklopiti u svakidašnjicu života ljudi na ovim prostorima. Takodje problem je bio i kod ovdašnjih naroda da navikavaju na suživot sa narodima u mnogome različitim od njih. Poznavanje jezika takodje je bio veliki problem, ali se činilo najvećim problemom usamljenost u svojoj nostalgiji. Naša Diplomatska predstavništva u saradnji sa vlastima zemlje domaćina, dolaze na ideju da i Jugosloveni poput Italijana i Španaca i drugih, organizuju osnivanja Klubskih podružnica tamo gde postoje i dolaze najviše ljudi iz naše zemlje. U Švajcarskim kantonima Basel-Stadt, Basel-Land koji se nalaze na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske, 1963 godine napravljen je dogovor da se osnuje jedna od podružnica u ovoj zemlji. Na inicijativu Konzula iz Ciriha gospodina Creparevića, dolazi do dogovara sa kantonalnim vlastima i nekoliko stotina naših građana o osnivanju ove podružnice. U početku podružnice su okupljale naše ljude dva do tri puta godišnje na prazničnim zabavama sa umetnicima iz zavičaja, što se ispostavilo da to nije dovoljno, jer je priliv naših građana bio u porastu. Došlo se na ideju da pri podružnici dođe do osnivanja sekcija, tako da sa najmasovnijom fudbalskom sekcijom a zatim kuglaškom, šahovskom i folklornom sekcijom, zaokružuje se raznovrsna aktivnost, sakupljanja i druženja Jugoslovena. 1968. godine članovi folklorne sekcije su doneli odluku da se osamostale i odvoje od podružnice. Tada u toj godini u saobraćajnoj nesreći, poginuo je i jedan član osnivačkog odbora folklorne sekcije po kome i dan danas naše društvo nosi njegovo ime, Dobrosav Radovanović-KIKAC.